Томас Кол је амерички сликар из прве половине 19. века. Један од његових најпознатијих радова је циклус слика који је назвао „Проток царства“. У том циклусу, он представља развој имагинарног града- цивилизације. Антички град који представља спој грчке и римске културе, приказан је у својим развојним, али и опадајућим фазама. Град је смештен  у долини реке, а у позадини сваке слике, може се уочити камена литица. Аутор циклуса, показује судбину човека у борби са природом и временом, али и самим собом кроз вечно враћање истог.

Прва слика у циклусу, представља Дивљачко стање. На слици се види нетакнута природа. Могу се уочити ловац који лови дивљач, као и обред, који ће вероватно прерасти у некакав култ. Сликом доминира литица.

На другој слици аркадисјког или пасторалног стања, можемо уочити једину грађевину која се развила, то је мегалитска структура из које излази дим, вероватно је у току неки обред. Природа и овде доминира и живот се чини идиличним. На слици се могу уочити људи који се баве плесом, филозофијом или математиком и читањем. Дакле, са читањем почиње и сама историја.

Трећа слика, изгледа импозантно као и сам развој и достигнуће царства. Храм изгледа потпуно другачије а и чини се као да је скрајнут. Фокус је сада на другим грађевинама које су га засениле као и на поворци људи која се сада клања владару. Природа делује заробљено, река је укроћена, преко ње је изграђен мост. Ипак, слика одише корумпираном атмосфером и декаденцијом, која ће на крају и бити узрок пропасти царства.

Четврта слика представља разарање и пропаст царства. Статуа која доминира сликом обезглављена је и  разоружана, као и само царство. Царство делује као да је иструлело изнутра, мост и стубови као оличење принципа, срушени су. Царство је појело само себе и на крају је постало лак плен освајачима.

Последња, пета слика је пустош. Сликом доминира стуб као симбол цивилизације коју је прогутала природа. Са птицом на самом врху сада врши функцију дрвета. Последња слика је једина, на којој нема човека. Све што је човек икада изградио, сада је преузела, или можемо рећи повратила природа. Река сада мирно и слободно тече поред некадашњег храма, средишта, сада угашеног култа. Камена литица, као симбол непокорене природе и даље стоји.

Чини се, природа је сада спремна, за почетак новог циклуса.

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *