Аутор: Вукашин Лутовац

„Не размишљајте телесно јер ћете бити плот, размишљајте симболички и бићете дух.“

Jован 3:3-7, интерпретација Ернста Јингера

„Симбол је слика која је у стању да најближе означи нејасно наслућену природу Духа.“
Карл Густав Јунг

„Васпостављање симболике пружа прилику да се модерни човек ослободи свог културног провинцијализма и, изнад свега, свог историјског егзистецијалног релативизма.“
Мирча Елијаде

Симболи својом духовном и имагинативном снагом користе човеку као битан ослонац његовог развоја. Стожер који је човеку служио као путоказ ка досезању божанског. Данас, нажалост, симболи се првенствено користе у комерцијалне сврхе. Модерном човеку симболи представљају давни митски сан. За човека у прошлости били су симболи много више од тога, за њега су представљали духовно упориште, нешто важно и сакрално. Модерна наука учи нас да су симболи, помоћу којих смо универзализовали свој доживљај света, тек израз наше подсвести, тј. колективног несвесног. За традиционалног човека они представљају стварност и стварни живот. Фројд и Јунг јесу унапредили људску мисао својим теоријама и рационализмом, али су нас одсекли од неких наших благодатних коренова. Овим текстом имам намеру да вас подсетим на имагинативне вредности које су некада водиле човека. Које су га вековима одржавале на његовом цивилизацијском походу кроз време. Потрудићу се да вас подстакнем да размишљате о значају симбола у човековом животу, пре свега оне који теже традиционалним вредностима и духовности.


Mucha_Omladina-620x350


Слика, симбол и симболизам су речи које свакодневно чујемо, несвесни њиховог значаја који они имају пре свега и животу свих традиционалних друштава. Симбол као самостални спознајни облик заступљен је пре свега у разним окултистичким и езотеријским друштвима. Тако се нпр. древни симболи Руне данас користе као магијско писмо и дивинацију. Али то „откриће“ не треба никако преписати модерном човеку. Симбол, мит и слика припадају самој основи духовног живота. Шта за једног хришћанина представља крст, муслимана звезда и полумесец, јудејца Давидова звезда? Могу ли они замислити свој духовни живот без наведених симбола? Човек може покушати да их од њих сакрије или обезвреди али никако не може успети да их потпуно уклони из њихове свести. Очувању митова и симбола кроз векове можемо захвалити највише уметности. Данас се симболичко мишљење преписује преписује детету, уметницима, поремећеном човеку или верском фанатику. Такво мишљење је нетачно и злонамерно сервирано данашњем човеку. Симболичко размишљање је својствено људском бићу. Симбол открива извесне видове стварности, оне најдубље, који се не дају открити ниједним другим спознајним средством. Слике, симболи и митови нису творевине независне од психе, они су одговор на једну нужност и помажу у откривању најскривенијих модалитета бивства. Срећом, у подсвести модерног човека и даље живи богата митологија, чија је духовна вредност у односу на његов свесни живот много већа. И без уметника и људи чија је психа у „кризи“ можемо утврдити актуелност и снагу слика и симбола. Најобичнији живот обилује симболима, најреалистичнији човек живи од слика. Симболи никада не ишчезавају из психе, можда могу променити изглед, али њихова функција остаје иста. Треба само пажљиво завирити иза њихових нових маски. Некада одређена музика, филм или књига могу изненада изазвати буђење симбола и слика, изазвати носталгију за митизираном прошлошћу, претвореном у архетип, као и то да ова прошлост, поред жаљења за неким ишчезлим временом, има безброј других значења.


Hriscanski simboli


Важност симбола не сме бити умањена. Наиме, симболизам представља могуће полазиште духовне обнове модерног човека. Од највећег је значаја, поново пронаћи и пробудити читав један симболизам, једну митологију, у нашем случају словенску. Од тога зависи хоће ли се модерни човек супроставити постојећем току ствари и вратити изворима, те поново открити дубље значење свих избледелих слика и обезвређених митова. Не прихватајмо мишљење по коме овај митски остатак више није битан за данашњег човека, по коме он припада празноверној прошлости, коју је модерно доба одстранило, мишљење по коме је овај остатак такав да може задовољити само потребе уметника. Најгоре је што се психа човека данас храни симболима политичких партија, газираних пића, аутомобилске индустрије…
На нама је да оживимо слике и симболе, да их посматрамо и гајимо у њиховој чистоти. Народна мудрост је много пута указала на важност симбола и слика за само здравље човека, за равнотежу и богаство његовог унутрашњег живота.







Литература: 

Лампић М. (1999). Мали речник традиционалних симбола. Београд: Либрето.

М. Илијаде. (2015). Слике и симболи. Београд: Фактум издаваштво.

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *