Аутор: Небојша Ковачевић


Једна од основних карактеристика сваке олигархије је та,  да олигархија влада искључиво из сенке. Под овим подразумевам да се олигарси не експонирају превише у јавности, већ да у јавност пуштају своје пијуне како би народ мислио да пијуни владају у интересу свих, а не у интересу мањине – олигарха [1].

Свака олигархија воли да се игра својим пијунима. Омиљени пијуни олигарха су политичари. Они скакућу по позорници као луткице са кончићима на рукама, глумећи у представи која се зове демократија.
Да ствар буде гора, народ мисли да су ове луткице моћници, не знајући да се моћ заправо налази негде другде – иза завеса представе. Једну такву представу гледали смо и пре неколико дана, када су се две луткице, два мала кловна, Вучић и Путин састали у Русији [2]. Наравно, многе ће незналице хвалити овај сусрет, не увиђајући суштину политичких процеса и право стање моћи.

Праву моћ имају само олигарси и они који им се наметну. Стаљин је био олигарх. Горбачов, Јељцин и Путин – слуге олигарха. Марионете  су они, иза којих се смеју олигарси у сенци, вукући све конце. Како ствари функционишу?

Свака олигархија гледа да у потпуности контролише политички и економски систем. У том смислу, небитно је о каквом се систему ради, олигархија увек гледа да тај систем прилагоди себи, био он феудалан, капиталистички, демократски, или било који други. Друга моћна карактристика олигархије је следећа – Олигархија што дуже влада, теже ју је искоренити. Тако на пример у Русији, имамо олигархе који њом владају вековима, без обзира на политички систем који је актуелан у Русији. Политички системи се мењају, олигархија остаје. Када је Стаљин дошао на власт прво што је пред собом затекао били су управо олигарси. На његову жалост, олигарси су били исувише моћни да би могао да их искорени. У немогућности да их се реши, Стаљин је имао две опције:

1. Да се повинује моћним олигарсима и ради све оно што је у њиховом интересу, другим речима, да постане њихова марионета.

2. Или да и сам постане олигарх, и да покуша да контролише осталу олигархију, односно да ограничи њену моћ [3].

Наравно, Стаљин је одабрао ово друго. Морам да констатујем да је Стаљин био последњи руски владар који је успео да се наметне олигархији. Сви руски властодршци након њега били су марионете олигарха. И ту долазимо и до треће карактеристике олигархије, која је већ раније споменута – политичари су углавном инструменти олигарха, којима се остварују њихови циљеви.

Вратимо се сада на српске марионете. Наш случај је специфичан, јер је Србија, за разлику од Русије, окупирана колонија. Власт на окупационој зони која највише одговара окупатору није олигархија. Олигархија може постати превише моћна, и отргнути се из руку окупатора. Стога је идеалан тип власти који одговара свакој окупационој сили тиранија (или страховлада). Тиран је апсолутно суров према народу, и нема никакву стварну моћ, већ је верни послушник господара (освајача) који га је на власт и поставио. Како нема суверене структуре моћи, већ је сва власт сконцентрисана у рукама тиранина и мале клике око њега, тиранин је безопасан за његове господаре, те га могу лако свргнути ако није довољно послушан.

Да сумирамо, када освајачи освоје неку земљу на њену власт тада углавном поставе тиранина у чијим рукама је сконцентрисана сва власт, али на начин да тиранин остане марионета. У том смислу, како су и сами освајачи (Американци) олигарси, они задржавају исти принцип политичке контроле као и руски олигарси – марионетска власт. Једина разлика је та, што Амерички олигарси не дозвољавају формирање српске олигархије, већ чувају тиранина на власти како би лакше контролисали Србију.

Истакнимо за крај још једном најважнију тачку – олигархија увек гледа да удовољи свом основном интересу – а то је да преживи у сваком политичком систему и да у њему има моћ. Све остало је представа у којој глуме марионете олигарха.

 

[1] – Овде одмах желим да се оградим од теоретичара завере који се користе смешним терминима као што су „владари из сенке“. Овде не говорим ни о каквој врсти тајних субверзивних група, већ о сконцентрисаности политичке и економске моћи у малим круговима или структурама. Олигархија свој политички утицај углавном остварује посредно, преко политичара и властодршаца, избегавајући тиме експонирање у јавности.

[2] – Овај догађај називам марионетском представом, јер је очигледно да руској олигархији балканске територије ништа не значе, и да подела карата у којој Америка контролише Европу, за сада одговара Русији.

[3]. Исти избор начинио је и Мусолини када је дошао на власт. Најмоћнији припадник олигархије тада је била италијанска Мафија. Са њом је Мусолини морао жестоко да се обрачуна, иако је наравно никако није могао искореити.

 

Текст је првобитно објављен на порталу 2М радија.  http://milanmilenkovic.com/2017/12/26/nebojsa-kovacevic-marionete-oligarha/

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *