Аутор: Небојша Ковачевић

Као студент социологије, бавећи се политиком и религијом уочио сам невероватне сличности између политичких (партија) и религиских (секти) организација. У наставку текста покушаћу укратко да изложим те сличности уз додатну елаборацију и објашњење.

Пре свега почнимо са одређенјем појма секте, ево моје дефиниције:

Секта је религијска организација која нема јасно утврђену (дефинисану) религијску идеологију, већ су њени чланови окупљени око харизматичног вође и поједностављених скупова вредности и парола које вођа пропагира.

Ова дефиниција се може у потпуности применити и на политичке партије, стим да се једино уместо речи „секта“ убаци реч „партија“ и уместо „религијска“ убаци реч „политичка“.

И тако се, као што видимо, уз замену само две речи може у потпуности применити иста дефиниција за два различита појма – која се након овога дефнитивно не могу сматрати различитим, јер признаћете, бесмислено је супростављати појмове ако деле исту дефиницију.

Погледајмо и следеће сличности.

И секте и партије настају на скоро идентичан начин, само из различитих циљева. Обе настају тако што се мали број особа окупи око једног “авангардног“ мислиоца који за себе сматра да је попио сву памет света и да држи кључ истине живота. Стога се , поред исте дефиниције, на секте и политичке партије може применити и иста типлогија.

Обе организације можемо поделити према ширини чланства – кадровске и масовне – прве, тежиште стављају на квалитет, друге, на број чланова. [1]

И секте и партије, су у свом настајaњу и почетку углавном кадровске. Једина разлика је у томе што секте чешће теже да остану кадровске, јер је њима од већег значаја да имају потпуно посвећене и одабране следбнике над којима могу да остваре апсолутну контролу, која ипак, не може бити толико јака ако секта постане масовна (јер је теже остварити потпуну оданост великог броја људи).

Democratic presidential candidate Hillary Clinton speaks in front of the shuttered Trump Plaza casino on the boardwalk of Atlantic City, N.J., on Wednesday.

Међутим када секте постану масовне (као на пример Јеховини Сведоци, који се могу похвалити поприлично великим бројем чланова) оне исто као и масовне партије губе своју идеологију. Идеологија може опостати само у кадровској скупини, јер њу чини мали број специфичних чланова који су способни да (да донекле) разумеју и интерпртеирају идеологију. Чим скупина почне да прима више чланова, идеологија нестаје, тј. пада у други план из простог разлога што идеологија не може бити схваћена од стране великог броја људи, те због тога није више неопходна. Након што секта и партија, постану масовне оне по природи ствари морају да одрже тај број јер ће у супротном нестати или изгубити моћ која искључиво зависи од бројности групе. Из тог разлога њихове идеологије се трансформишу од скупа идеја, у прост скуп поједностављених парола које морају бити изузетно транспарентне како би их инкорпорирали сви чланови, па и они „најпростији“.

Са овим смо стигли и до суштинског проблема – идеологија. Секте и политичке партије се користе идеологијама на тај начин да себе представе као алтернативе или противнице већ постојећег (владајућег) система (стим што су секте усмерене на религијски, а партије на политички систем). И заиста ако погледате – секте су углавном настале у покушају да на свој аутентичан начин интерпретирају доминантну “меинстрим“ религију и да јој понуде замену и поправку. Исто важи и за политичке партије, које своје идеологије сматрају за једине праве и истините, једине које могу да поправе свет.

sekta-bozja-deca-foto-printscreen-yt-1433159696-670983

Даље, идеологије секти и политичких партија се не усвајају на основу зрдаворазумског промишљања већ на основу емоција. С обзиром да не могу да разумеју суштину идеологије чланови секте и партије најчешће су повезани око парола (као што смо то  раније објаснили), а једиство секте (партије) зависи од степена емотивне приврженености чланова према вођи. Са одласком или смрћу вође, најчешће нестају и саме секте – партије (Нпр. – са смрћу Мусолинија нестала је и Фашистичка партија Италије; са смрћу Тита почиње да се гаси и КПЈ, који на крају и нестаје; са нестанком сектних гуруа, нестаје и секта…).

С обзиром да сам утврдио бројне сличности између ове две организације, дошао сам до закључка да не би било погрешно изједначавати ова два појма. Слободан сам чак и предложити да се ова два термина: ПАРТИЈА и СЕКТА могу користити и као синоними, ако нигде другде, бар у пежоративном контексту.

За крај ћу такође додати и да према сектама, а самим тим и политичким партијама, осећам гађење, јер су то организације које су усресређене једино на остваривање интереса својих вођа и оснивача, организације које пропагирају лажне идеологије и бескрупулозно манипулишу својим члановима. Из свих наведених разлога, заиста ми не преостаје ништа друго него да на ове две организације гледам искључиво са презиром.

Литература:

[1] https://sr.wikipedia.org/sr/Политичка_партија

Поделите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *